Najteži tip zadatka na Pravni prijemnom: prepoznavanje autora po naslovu dela

Test iz srpskog jezika i književnosti na Pravnom prijemnom ima jednu kategoriju zadataka koja se stalno vraća, godinu za godinom: dopuni ime autora pored naslova dela. Po formatu deluje lako, jedan poen po tački. Po stvarnom učinku, to je jedan od zadataka sa najvećim procentom grešaka.

Pogledaj primer sa prijemnog:

Pored naziva dela upiši ime autora:

„Čekanje" → _______

„Vreme smrti" → _______

„Enciklopedija mrtvih" → _______

Ako si pročitao/la naslove i već imaš sva tri odgovora, proveri se na kraju teksta. Ako ti je jedan od naslova izgledao "poznato ali ne mogu da se setim", znači da si upao/la u istu grupu sa većinom kandidata.

Gde većina pada

Ova vrsta zadataka ne testira samo koliko si čitao. Testira da li umeš da razlikuješ dela koja dele temu.

Sva tri naslova iz ovog zadatka su povezana motivom smrti, iščekivanja i prelaza. Kandidat koji samo zna opšte da "smrt je velika tema u literaturi 20. veka" lako zameni jedno delo za drugo.

Tri najčešće greške:

1. „Čekanje" se pripisuje Beketu, po asocijaciji na „Čekanje Godoa". To je pogrešno. Beketova drama se zove „Čekanje Godoa", a ne „Čekanje". Kratka priča „Čekanje" je delo H. L. Borhesa, iz zbirke „Alef".

2. „Vreme smrti" se pripisuje Meši Selimoviću (po asocijaciji na „Derviš i smrt") ili Andriću. Tačan autor je Dobrica Ćosić. Ovo je njegov četvorotomni roman o Srbiji u Prvom svetskom ratu.

3. „Enciklopedija mrtvih" se pripisuje Milorad Paviću (po asocijaciji na „Hazarski rečnik", zbog sličnog "leksikonskog" pristupa). Tačan autor je Danilo Kiš.

Primeti zajednički obrazac. Svaka greška dolazi iz tematske ili stilske asocijacije na poznatijeg autora. To nije slučajno. Zadaci u ovoj kategoriji su namerno birani tako.

Postupak koji smanjuje greške

Za razliku od matematičkih zadataka, ovde nema algoritma. Ali postoji postupak koji sužava prostor za grešku. Pet koraka.

Korak 1: Izdvoj ključne reči iz naslova

Svaki naslov ima "otisak" koji ti govori u kom pravcu da tražiš.

• „Čekanje", kratak, apstraktan naslov. Tipično za modernističke i postmodernističke autore. Malo verovatno da je u pitanju realizam ili romantizam.
• „Vreme smrti", istorijski ton, sugeriše opsežan roman o ratu ili velikoj epohi.
• „Enciklopedija mrtvih", naslov u formi "leksikon o ljudima". Sugeriše postmodernizam, moguću igru sa formom.

Korak 2: Razdvoj domaću i stranu književnost

Neka od dela iz lektire su prevodi. Pre nego što napišeš srpsko ime, pitaj se da li naslov zvuči "naš" ili "strani".

• „Čekanje" može biti i strano delo u prevodu. Kratka forma, apstraktan naslov, mogućnost latinoameričkog ili evropskog autora.
• „Vreme smrti" zvuči kao istorijski roman iz srpskog konteksta. Prvi svetski rat, Srbija, velike teme, to upućuje na Ćosića.
• „Enciklopedija mrtvih" deluje domaće po jeziku, ali forma „enciklopedije" je prepoznatljiva i za stranu postmodernu.

Korak 3: Proveri da li postoji poznato delo sa sličnim naslovom

Ovde nastaje najviše grešaka. Zadaci iz književnosti često koriste naslove koji "zvuče skoro kao" neko drugo poznato delo. Pre nego što upišeš odgovor, zapitaj se: da li sam možda pomešao/la ovo delo sa sličnim?

Klasične zamene:

• „Čekanje" ↔ „Čekanje Godoa" (Beket)
• „Vreme smrti" ↔ „Derviš i smrt" (Selimović), „Vreme zla" (Ćosić)
• „Enciklopedija mrtvih" ↔ „Hazarski rečnik" (Pavić)

Ako je naslov sličan, ali ne identičan drugom poznatom delu, to je signal da verovatno nije isti autor.

Korak 4: Poveži autora sa tipom dela koje je napisao

Pored samih naslova, ključno je znati šta je čiji žanr:

• H. L. Borhes, kratke priče, esej, fantastika. Ne piše romane. „Čekanje" je kratka priča.
• Dobrica Ćosić, istorijski roman velikog obima. „Vreme smrti" je tetralogija.
• Danilo Kiš, zbirke priča i romane na prelazu realnog i fantastičnog. „Enciklopedija mrtvih" je zbirka priča.

Ako znaš ovaj mentalni katalog, svaki naslov se "sam poklopi" sa autorom koji piše taj tip dela.

Korak 5: Proveri pravopis stranih imena

Kad si siguran u autora, ostaje poslednja zamka: tačno napisati ime. Strana imena se u srpskom transkribuju fonetski.

• Borges se piše Borhes (po fonetskoj transkripciji), ne Borges.
• Dostojevski, ne Dostoyevski. Bodler, ne Baudelaire. Kafka ostaje Kafka.

Na prijemnom, pogrešna transkripcija može biti tretirana kao netačan odgovor, u zavisnosti od toga koliko je strogo ocenjivanje. Vredi da proveriš.

Tačni odgovori

• „Čekanje" → H. L. Borhes
• „Vreme smrti" → Dobrica Ćosić
• „Enciklopedija mrtvih" → Danilo Kiš

Zašto je ovaj tip zadatka "tihi" ubica poena

Kandidat koji zna književnost široko, ali površno, obično dobije 60 do 70 procenata ovakvih zadataka tačno. Razlika između 60 i 90 procenata je na kraju razlika između budžeta i samofinansiranja.

Tri navike koje donose preostalih 30 procenata:

• Kada čitaš lektiru, zabeleži žanr i period svakog dela uz naslov.
• Kada učiš preglede književnosti, grupiši dela po temi, ne samo po autoru. To te tera da primetiš kada dva različita autora imaju delo o istoj temi.
• Kada vežbaš test, svaku grešku ovakvog tipa upiši u jedan dokument sa tri kolone: naslov / pogrešan autor / tačan autor. Pogledaj ga pre sledeće vežbe. Greške iz konfuzije između autora skoro uvek dolaze u parovima, i to su tačno oni parovi koji te mogu oboriti ponovo.

Šta vežbati dalje

Proveri sebe: koje autore bi upisao/la pored ovih naslova?

1. „Prokleta avlija" → ?
2. „Pesma nad pesmama" (kao književno delo, ne kao biblijski tekst) → ?
3. „Nečista krv" → ?
4. „Grobnica za Borisa Davidoviča" → ?
5. „Ime ruže" → ?

Ako nisi siguran/a za bar dva od ovih pet, to je dobar znak gde krenuti sa pripremom.

Na blogu ćemo u narednim tekstovima razrađivati i druge tipove zadataka iz srpskog jezika na Pravnom prijemnom: gramatičke analize, prepoznavanje stilskih figura i pitanja iz istorije jezika.